Naslovna strana    Istorijat  Kalendar akcija   Naši vrhovi    Izveštaji    

Željin

 

Izveštaj sa planinarenja na Željin

Datum: 10. - 12. 09. 2010.
Učesnici:
Broj učesnika: 28

Poštar, Novi Sad               17
GSP, Novi Sad       
           2
Železničar, Novi Sad           7
Celtis, Sombor                  1
Spartak, Subotica             1

P
ređeno:
37km
Visinska razlika:
1600m uspona i silaska

Vremenske prilike:
Toplo, oblačno, bez vetra. U subotu negde pade slaba kiša, ali dok smo došli do mokre staze, više nije padala. Pri vrhu gusta magla. U nedelju prijatno toplo i sunčano.

Trasa:
Subota: Mitrovo polje – Željin – Mitrovo polje
Nedelja: Mitrovo polje – Vranja stena – Rogavčina – Mitrovo polje

Vodič(i):

Opis akcije:
Petak, 10. septembar. Krećemo. Pravac Vrnjačka banja, Mitrovo polje, odmaralište Cvetna dolina. Smeštaj u dvokrevetnim sobama sa kupatilom. U većini soba ima i televizor. Mala šetnja do obližnjeg sela. Kasno je, pa se vraćamo u sobe. Sutra se treba popeti na Željin.

Subota, 11. septembar. Doručak slan ili sladak, čaj ili mleko, ili jogurt. Vodič je stigao i krećemo u 8:00.

Željin je planina u Srbiji sa istoimenim vrhom, severno od Kopaonika, između Ibra i gornje Rasine. Najviši vrh je na 1785m. Iz odmarališta se spuštamo tristotinak metara do Gornje Rasine, a onda i dalje na jug uzbrdo, da bismo obišli Ornički krš. Staza je stalno uzbrdo. Skrećemo polako ispod Proklete čuke, ka vrhu Željin. Prelazimo Rogavsku rečicu i penjemo se pravo ka vrhu. Negde na 1300m po drugi put prelazimo šumski put i magla počinje da nam bude saputnica. Pravimo kraće pauze, slikanje, pa uzbrdo. Na 1500m smo ponovo na šumskom putu, a tu je i šumarska kućica. Tu pravimo lepu pauzu i doručkujemo. Lokalni vodič nas zbog svojih obaveza tu ostavlja i sa naša dva planinara koji odustaju zbog zdravstvenih problema, vraća se u Mitrovo polje. Vođenje do vrha preuzima naš Pavle, koji je iz ovih krajeva i nije prvi put na Željinu.

Nas 22 kroz retku šumu krećemo prema vrhu. Dalje nema markacije. Malo skraćujemo stazu. Posle izvesnog vremena izlazimo iz šume na ogromnu livadu. Čitav vrh Željin, kao I Pločka čuka – livade su. Pločka čuka je od Željina udaljena 1 kilometar vazdušnom linijom. Visina je 1779m. Zbog razlike od 6m čitava planina se zove Željin.

Došli smo pod sam vrh. Vidimo ga, ali odjednom se pojavila gusta magla, koja se valja preko nas prema vrhu. Toliko je gusta, da na 5m ne možeš prepoznati facu planinara. Na 7-8m ne vidiš nikoga. Posle sam saznao da je vrh Željin u godini više od 200 dana pod maglom. Deo grupe bi da se ide do vrha (bukvalno smo dužinski 500m od njega), ali je većina za to da se vratimo bezbedno, jer ne možemo održavati vizuelni kontakt. Bauljamo kroz maglu nazad, nizbrdo ka šumi, gde je nešto bolja vidljivost. U magli nismo pogodili ulazak u šumu gde smo izašli kad smo dolazili, nego smo otišli nešto udesno, tako da se ne vraćamo istom stazom. Posle šumarske kuće nalazimo markaciju i u blagom luku silazimo ka rečici Rasini i Mitrovom polju. Pošto sam imao ulogu čistača, sa par planinara sam u 17:00 stigao u Cvetnu dolinu. Tog dana smo za 9 sati prešli 25km, sa visinskom razlikom 1050m. Kasni ručak je bio bogat i ukusan. Cene pića su vrlo povoljne: pivo 42 dinara, sok 53 dinara, kafa 27 dinara. Uz ručak smo dobili i palačinke. Tuširanje, odmor, večernja šetnja uz prijatno druženje. U toku večeri dolazi do promene plana, jer su vodiči koji su obećali da će nas voditi u subotu i nedelju, otišli na Durmitor. Nađena je zamena u kuhinji našeg odmarališta, Milovan iz ovih krajeva obećao nam je lepu turu na Vranju stenu.

Nedelja, 12. septembar. Posle dobrog doručka, u 7:30 krećemo se jednim delom istom stazom kao juče, ali idemo pravo na jug, dok se za Željin staza odvaja na zapad. Vranja stena (1097m) je još jedan od podkopaoničkih vrhova, ali niži. Kroz divnu borovu šumu i miris borova, polako napredujemo ka vrhu. Tu su divni tereni za fotografisanje. Ispod vrha stene izlazimo iz šume na čistinu i nailazimo na lovce i njihove pse. Odmaraju. Pod punom ratnom opremom, ali praznih šaka. Do tada su ubili samo jednu kunu i ostavili je orlovima da je pojedu. Samo joj je rep uzet za trofej. Penjemo se na sam vrh, golu stenu. Slikamo se i slikamo okolinu. Pogled puca na sve strane. Vodič nam pokazuje u daljini razvaline Jerininog grada. Vide se i sela: Bondžići, Bogdanovići i Lukovići. Uživamo u vedrom danu i netaknutoj prirodi. Silazimo sa stene i, dok idemo ka šumi, vodič nam pokazuje šumarak u obližnjoj udolini. Tu je šuma od nedavno; sve su to bile livade, na livadama ovce i mlade čobanice, koje su se kupale na obližnjem izvoru. Ostalo, morate pustiti mašti na volju.

Ptice se retko čuju, spremaju se za zimu, pa su u poslu. U ovim šumama ima dosta divljih svinja. Nebom gospodare orlovi i jastrebovi. Provlačimo se kroz čestare i bez markacije, stazama i bogazama se spuštamo prema rečici Rasini. Ne vraćamo se istom stazom, nego više zapadno, prema Željinu. Usput beremo kleku i šipurke; ima i divljih jabuka. Izbijamo na brdo Rogavčina. Tu se prikupljamo. Ispod brda, istoimeno selo, a okolo još neka brda. Priča nam meštanin da su nekad dva autobusa vozila đake u školu, a sad imaju dva đaka od I do IV razreda. Takva nam je istna, a i sudbina.

U selu izvire reka Rasina. Ona je desna pritoka Zapadne Morave, duga je oko 83km. Prelazimo preko mostića i gočkom stranom, tih par kilometara nizvodno, idemo do Cvetne doline. Stižemo do 13:00 na ručak; tuširanje, u autobus i pravac Vrnjačka banja. Sat vremena za šetnju i uzimanje vode Vrnjci – Vrnjačka banja; naša najčuvenija i najposećenija banja. Smeštena je u pitomoj dolini Vrnjačke reke, u podnožju planine Goč, blizu Trstenika. Voda je hladna, alkalno kisela (16C) i topla, homeoterma (36C), sa ugljen-dioksidom. Upotrebljava se za kupanje i piće. Leči bolesti želuca, creva, jetre, mokraćnih organa, neke srčane bolesti i drugo.

Posle pojedenog sladoleda, vreme je za povratak u autobus i putešestvije do Novog Sada. Stižemo po planu, tačno u 21:00. Novi Sade, dobro veče!

 

Tekst pripremio: Milan Radanović Brzi
Fotografije:
Anđelka Markov, Milan Radanović Brzi i Magdalena Seleši