Naslovna strana    Istorijat  Kalendar akcija   Naši vrhovi    Izveštaji    

XII Pavlasov memorijal

Izveštaj

Datum: 19. januar 2013.
Učesnici:

Učesnika
:                           51

SU PSD Poštar:                  13
PSD Železničar:                  16
PD Naftaš:                          1
PD GSP:                            9
PK Železničar Inđija:            6
ŽPK Spartak Subotica:        3
Radivoj Simonović Sombor:  1
Ribnica? (nečitko):               1
Građanstvo:                        1

Trasa:
manastir Beočin – Osovlje – Crveni čot – Pavlasov čot – Isin čot – Bramkovac – Beočin selo.


Vodiči: dr Milan Breberina, Cvetin Ristanović i Ilija Radić

Dužina staze
: oko 18 km, sa visinskom razlikom 500m.

Vrhovi: Crveni čot (539m), Pavlasov čot (531m) i Isin Čot (522m).

Venac i sveća za osnivača vojvođanskog planinarskog pokreta

        U subotu, 19. januara 2013. godine održan je XII Pavlasov Memorijal.

Mi planinari iz SU PSD Poštar Novi Sad kao dugogodišnji organizatori Pavlasovog Memorijala krećemo sa ostalim planinarima autobusom prema Beočin selu.

Trasa Pavlasovog Memorijala ide: manastir Beočin – Osovlje – Crveni čot – Pavlasov čot – Isin čot – Bramkovac – Beočin selo.

       Krećemo od manastira Beočin. Na čelu kolone je dr. Milan Breberina, inače inicijator i osnivač Pavlasovog Memorijala. Tu su i njegova dva sina. Odmah iza njega je poštarska legenda Cvetin Ristanović. Venac nosi naš član Goran Đuričić. Moja malenkost je u ulozi ˝čistača˝. Odmah u startu smo zamolili sve planinare da ostanemo u grupi i da u 12:10h u što većem broju prisustvujemo svečanosti.

Vreme idealno. Sneg je pao zaman toliko da prekrije zemlju, taman je toliko smrzlo da nema blata, a nema ni vetra.

       Iza manastira skrećemo desno uz potok. Polako se krećemo jer ne žurimo, imamo dosta vremena. Prelazimo potok i krećemo malo ozbiljnijom uzbrdicom ka Osovlju. Uz priču i druženje stižemo do doma na Osovlju. Dom ne radi. Šteta! Tako divan objekat, a propada. Iza doma cvili vezani vučjak. Ni pseto ne voli da bude samo. Pravimo kratku pauzu, pa put pod noge. I dalje idemo uzbrdo sve do Crvenog čota. Na drveću ima taman toliko snega da izgleda veličanstveno. Stigosmo.

       Na Crvenom čotu gde se nalazi radio i TV antena dočekuje nas čovek iz beogradske radio i TV tehnike. Priča nam koliko je visoka antena i koje radio i TV kanale pokriva.

       Posle prijatnog razgovora vraćamo se na grebenski put i posle par stotina metara se penjemo na Pavlasov čot. Okupljamo se oko spomen obeležja Ignjatu Pavlasu. Postavlja se venac na spomeniki, pali se sveća. ˝Oče naš˝ izgovara Ilija Petrović, poznati planinar˝Poštara˝, a o liku i delu Ignjata Pavlasa govori inicijator i organizator Memorijala dr. Milan Breberina.

       Mi planinari odajemo počast osnivaču i prvom predsedniku vojvođanskog planinarskog društva ˝Fruška gora˝.

 Ko je bio doktor Ignjat Pavlas

       Doktor Ignjat Pavlas bio je osnivač, prvi predsednik i doživotni počasni predsednik prvog planinarskog društva u Vojvodini, osnovanog na Đurđevdan 1924. godine. I ne samo to. Predsedavao je Velikoj Narodnoj Skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih slovena Banata, Bačke i Baranje u Novom Sadu, koja je 25. novembra 1918. godine donela odluku o otcepljenju Vojvodine Srpske iz Austrougarske i njenom prisjedinjenju Kraljevini Srbiji.

       Povukavši se iz političkog života, dr. Ignjat Pavlas posvetio se planinarstvu i prirodi. Organizovao je podizanje prvih planinarskih domova na Fruškoj gori i planini Rudnik kod Gornjeg Milanovca i markiranje preko 300km fruškogorskih planinarskih staza. Kao starešina Sokola Bačke Županije, organizovao je i izgradnju Sokolskog doma u Novom Sadu, gde se danas nalazi Pozorište mladih.

Pavlasov čot i spomenik na njemu

        Viđenog i uglednog novosadskog advokata pogubili su okupatori u raciji 23. januara 1942. godine. Ubijen je i bačen pod led na Štrandu, zajedno sa suprugom Olgom i više od 2360 novosađana (2360 i neki građanin po imenu i prezimenu konstatovala je komisija za utvrđivanje tačnog broja nastradalih u ˝novosadskoj raciji˝ – podatak iz 2013. godine).

       Vremenom je njegovo delo potonulo u zaborav, od kojeg su ga otrgli – planinari.

       Na inicijativu Dr. Milana Breberine, nekadašnjeg predsednika planinarsko – smučarskog saveza Vojvodine i člana SU PSD Poštar, drugi po visini fruškogorski vrh nazvan je 1999. godine Pavlasov čot. Na njemu je 26 novembra 2000. godine, uz pomoć advokatske komore Vojvodine i Beočinske fabrike cementa, podignuto skromno spomen obeležje po nacrtu novosadskog planinara Oto Jana. Godinu dana kasnije, deo ulice Žarka Zrenjanina, između Sokolskog doma i Dunavskog parka, nazvan je po Ignjatu Pavlasu. Od 2002. godine PSD Poštar iz Novog Sada organizuje memorijal Ignjata Pavlasa, izlet na tri fruškogorska čota (vrha).

       ˝Ovo što smo uradili nije malo, ali želimo da Ignjat Pavlas dobije i spomenik u gradu u kojem je živeo i radio, a u zadnje vreme je napravljen veliki pomak˝ - rekao je Ilija Petrović na ovogodišnjem memorijalu.

       Odavde ja preuzimam vođenje. Idemo prema Brankovcu. Tamo se jedna grupa odvaja i vraća ka Beočin selu. Naši ˝Bukvalisti˝sa gostima iz Subotice i Inđije okrenuše pravo nizbrdo prema Dumbovačkom vodopadu. Sam Bog zna gde će završiti. Moja grupa mala, ali odabrana, nastavlja ka Zmajevcu. Dogovor je da ne navraćamo na dom na Zmajevcu. Produžavamo grebenom ka Kraljevoj stolici. Skrećemo levo i silazimo prema Popovici. Prolazimo vagu. Tu se grupa definitivno deli. Jedni odlaze na Popovicu, a ja i naša planinarka Jelena Desnica odlazimo preko Orlovog bojišta na Paragovo.

       Po izuzetno prijatnom vremenu prepešačili smo 22km i jedno veliko ime otrgli od zaborava.

       Novi Sade, dobar dan. Vraćamo se!

Tekst pripremio: Milan Radanović Brzi