Naslovna strana    Istorijat  Kalendar akcija   Naši vrhovi    Izveštaji    

Vukan
 


Izveštaj sa Homoljskih planina
 

Datum održavanja akcije: 09-11. Jul. 2010.

Broj učesnika: 30

Poštar Novi
Sad               19
Železničar Novi Sad          
2
GSP Novi Sad                   1
Naftaš Novi Sad               
 2
Dr R. Simonović Sombor  
 4
Zrenjanin Zrenjanin            1
Bečej-Lesson                    1

Pređenih km: 27k
Visinska razlika: 800m uspona i 1300m silaska

Vodič: Bane Stefanović


Vremenski uslovi:

Toplo, sunčano, sparno, bez vetra.

Trasa:

Subota:
Bigeralja (750m) - Zdravča (897m), Čakanjamci (856m) - Kupinova glava, ili Ćaka fntn (928m) - Potajnica (200m)

Nedelja: izvor 4 lule (160m) - Mali Vukan (732m) - sedlo (700m) - Veliki Vukan (825m) nazad na sedlo - selo Ždrelo (190m)
 

Opis akcije:

Polazimo na vreme; 15:00 ispred legendarne lokomotive. Zbog problema sa beogradskom Gazelom, odlučujemo se za putovanje preko Banata, Titel – Čenta – Pančevo – Kovin, pa preko mosta na Dunavu za Srbiju. Autobus je pun. Nas 30 putnika, mahom se poznajemo, ali imamo i novih, mladih planinara, čak dva pionira – brata i sestru sa ocem.
Do Tise nekako, a od Tise do Dunava nikako, otego se Banat, pa to ti je. Dođosmo do Požarevca, ali ga i prođosmo. Pridružio nam se vodič sa suprugom. Ulazimo u Gornjačku klisuru, gde Mlava krivuda i šumi. U jednoj krivini vidim tablu „ćutanje“. U isto vreme nam vodič Bane priča staru legendu, vezanu baš za ovaj deo klisure. Negde u blizini pomenute table, sretnu se ovdašnji iguman i vladar ovih krajeva. Idu peške drumom pored Mlave, a Mlava bučna. Ne čuju se. Kad je igumanu dojadilo, on se obrati mlavi: Ćiti Mlavo, vidiš da razgovaram sa gospodarem. Tog momenta Mlava zaćuti. I dan – danas na tom delu je najtiša. Ćuti.

Stižemo u Žagubicu. Na kraju Žagubice, zavučeno pod samo brdo, leži vrelo Mlave. Voda izvire iz stenovite rupe, dubine oko 30m. Temperatura vode je 4-11C. Nešto niže je malo veštačko jezero, a sa druge strane, smestio se motel Vrelo, naše odredište.
Stižemo po planu; smeštaj po sobama, večera i kratko druženje. Ujutru nas čekaju Homoljske planine. Noć sveža. Ustajem ujutru u 5:00 i izlazim napolje. Sem mene, konobara i izlazećeg sunca, nigde ni žive duše. Stojim na drvenom mostu i razgovaram sa tek probuđenim pastrmkama. Ja krenuh niz jezerce prema i još uvek bunovan, videh dve omanje vikendice. Priđem bliže, ne mogu da verujem: desno krstovi, groblje. Bile su to ne vikendice, nego kosturnice na srbijanski način. Idem dalje. Sa moje desne strane, rečica Tisnica. Sastaje se sa Mlavom. Dolazim do prve bandere. Na njoj 15 umrlica. I ovo je neki srbijanski običaj. Vraćam se.
 
Homoljske planine se nalaze u istočnoj Srbiji i pripadaju karpatsko-balkanskoj grupi planina. Izgrađene su pretežno od škriljca i krečnjaka; imaju pravac pružanja zapad-istok i smeštene su između Zviške i Žagubičke kotline, kao i između Mlavske kotline i gornjeg Peka. Prosečna visina je oko 900m, sa najvišim vrhom 962m. Planine su bogate gustom šumom i rečnim izvorima.
Posle doručka, idemo autobusom do Bigeralje, udaljene 17km. Polazimo grebenskom stazom prema Nalti (802m). Kako smo došli do prvog drveća, nailazimo na divlje trešnje. Treba ih brati sa peteljkama, koje se kasnije koriste za čaj. Slede livade pune jagoda. Prvi duži odmor na vrhu; slikanje i onda dalje, prema Zdravči (897m). Smenjuju se trešnje, jagode, lekovito bilje. Pri vrhu, livade smenjuje krš. Tu su i ovce. Stižemo na vrh. Krećemo se samim grebenom. Odmor, slikanje i nastavljamo prema Čoka Njamci (Nemački vrh – 856m). Prolazimo šumskom stazom ispod vrha Čoka Kurugu (802m). Spuštamo se prema Potajnici, koja je kraško vrelo. Tu je i uređen izvor veoma hladne vode. Umorni i zadovoljni, vozimo se autobusom do našeg hotela. Pešačili smo 7 sati i prešli 17km, sa visinskom razlikom oko 750m.

Sutradan krećemo Gornjačkom klisurom prema manastiru Gornjak.

Gornjačka klisura je jedna od najlepših klisura u istočnoj Srbiji, u dolini reke Mlave. Duga je 24km i nalazi se između Homoljskih planina i Ježevca. U klisuri je manastir Gornjak. Sazidao ga je Grigorije Sinait 1379-80.god. Danas je to ženski manastir, sa dva konaka, a iza samog manastira, nalazi se Isposnica u jednoj prirodnoj pećini, dužine oko 3m.
Autobusom smo se dovezli do izvora 4 lule. Mi koji planinarimo, točimo vodu i spremamo se za uspon, a grupa koja se opredelila za banju i kupanje, odlazi autobusom. Krećemo iznad izvora kamenitom stazom. Odmah dobar uspon kroz šumu. Velika je vlažnost, pa se pravi više kratkih pauza. Na oko dve trećine uspona je vidikovac. Dole Mlava, a preko puta na vrhu – ostaci srednjovekovnog grada. Sagradio ga je jedan od Brankovića, za odbranu od pljačkaša, u to vreme. Nešto dalje je Vukanina stena. Legenda kaže da je sa nje pala Vukana, Brankovićeva ljubavnica, kada je njegova žena presekla konopce visećeg mosta, koji je napravljen da bi Vukana brže i lakše dolazila do svog dragog.

Odemo dalje, opet vidikovac, slikanje. U blizini je visoka, okomita stena na kojoj vežbaju alpinisti. Ubrzo smo na vrhu malog Vukana. Staza prema sedlu je kamenita, obrasla žbunjem, dobro markirana. Na ovim livadama nema trešanja, ni jagoda, samo lekovito bilje. Ponovo pauza na sedlu, pa uspon na Veliki Vukan. Kamen i samo kamen. Težak za hodanje. U daljini vidimo južne padine Homolja. Na vrhu je ozidan kamen sa pločom i ogledalom. Slikamo se, odmaramo i jedemo ostatke hrane koju smo poneli. Krećemo nizbrdo, prema Ždrelu i manastiru Svete Trojice. Nešto niže od vrha, nalazi se veliki, prirodan odžak. Kad ubacite papir, promaja ga vraća na gore. Legenda kaže da su nekada muževi koji su sumnjali u vernost svojih žena, dovodili žene i bacali ih tu, sa nadom da će se one verne vratiti na površinu, a ako propadru – pa to su i zaslužile, jer su neverne.

Manastir Svete Trojice je nov manastir. Sagradio ga je naš čovek, koji je u inostranstvu zaradio bogatstvo i odlučio da ga uloži u gradnju manastira. Tu se i zamonašio. Posle razgledanja manastira, autobusom se vozimo do banje Ždrelo. Banja je nastala slučajno, kada je u potrazi za naftom pronađen izdor vode, temperature 42C. Danas ima 4 uređena bazena, a može se kupati I pored samog puta, gde iz podeblje cevi šiklja topla voda.

Ručali smo, neki od nas se i okupaše na brzinu I – vreme je za povratak. Do Požarevca svi zajedno, a onda nas napuštaju naši domaćini. U Zrenjaninu nas napušta grupa planinara, u Žablju još poneki. Mi, ostali, pozdravljamo se kod lokomotive, uz dogovor da se što pre ponovo vidimo, na nekoj novoj akciji.


Tekst: Radanović Milan, Brzi
Fotografije: Anđelka Markov