Dan prvi, 19.09.
Ekipa od 8 članova – Dmitri iz Naftaša, Olja i Sandra iz Železničara, Bora, Vladimir, Ljubomir i Katarina iz “Poštara” i naš vozač Saša krenuli su u sredu uveče iz Novog Sada putem Grčke. Deveti član naše ekipe, Duško, nam se pridružio u Grčkoj.

U četvrtak, u ranim jutarnjim časovima stigli smo do Litohora, a onda i do parkinga u Prioniju odakle se polazi na uspon.

U 8:30 smo krenuli sa parkinga u Prioniju (1100 mnv) putem planinarskog doma A na 2100 mnv.
Uredjena Staza do doma vodi kroz šumu u kojoj se smenjuje listopadna i četinarska vegetacija. Staza
nije preterano zahtevna ali iziskuje dobru kondiciju jer se savladava visinska razlika od 1000 m na stazi
dužine 7 km. Laganim tempom i uz nekoliko pauza za fotografisanje, stigli smo do doma za 4 sata.
Poslepodnevno sunce koje se borilo sa oblacima iskoristili smo za gušterisanje na terasi.

Dan drugi, 20.09.
Celu noć je padala kiša. Zbog guste magle i klizavih stena izdato je upozorenje da se ne penje Mitikas. Naša ekipa je zato krenula na Skolio. Iz doma A smo krenuli u 8:00 časova. Laganim tempom kako bi svi imali snage za uspon i povratak krenuli smo na Skolio. Gusta magla nam je ograničavala vidik i tako nas uskratila veličanstvenog pogleda ali nas je time i obavezala da dodjemo opet. Na oko 200 m uspona prestaje pojas šume i šumska staza prelazi u sipar i stenu.
U 11:00 izlazimo na Skolio i upisujemo se u knjigu. Medju nama ima i onih kojima sledi krštenje jer su prvi put ovako visoko (2911 mnv). Krstio je Bora Sandru, Dmitrija, Sašu i Ljubomira i poželeo im još mnogo vrhova. Zadržavamo se još kratko za fotografisanje i krećemo polako nazad istim putem.

Nakon povratka u dom i toplog obroka, krećemo nazad ka Prioniju. Uz priču se polako spuštamo istom prelepom šumskom stazom. Vlada i Saša su krenuli prvi, jer su kobajagi odmorniji od nas ostalih. Kod saletle i izvora pijaće vode na oko 2,5 km od parkinga, Vlada čeka našu grupu sa uključenim primusom i nudi kafu. Kakva pauza!

Na kraju pešačenja kod parkinga, nazdravljamo za uspešno izvedenu akciju sa rakijom koju je Ljubomir za tu svrhu ostavio u kombiju.

Iskusniji kažu da planinu penjete samo kada vam Ona to dozvoli. Iako nismo izašli na Mitikas, naša akcija je uspela. Naša ekipa je bila homogena, svi smo se lepo proveli i bezbedno vratili, što i jeste sinonim uspešne akcije. A Olimp je tu i biće tu i sledeće godine.

Drugu noć smo spavali u Leptokariji, malom primorskom gradiću.

Subotu smo proveli u Solunu, posetili smo Zejtinlik, upoznali Pedju, naslednika Đorđa Mihajlovića, čuvara groblja, panoramski razgledali Solun i obišli arheološko nalazište rimsku Agoru iz IV veka i crkvu Svetog Dimitrija. Pre polaska kući, Vladimir nas je počastio domaćim čokoladicama iz poslastičarnice.

Katarina Paljić

Vodič Planinarskog saveza Srbije i članica PSD "Poštar" Novi Sad. Idejni je tvorac i realizator projekta "Deca i roditelji pešače zajedno".

Ostavi komentar