Da li znate da neke životinje mogu istovremeno biti i biljke?

Jedan takav predstavnik „biljne životinje“ jeste pljosnati crv Symsagittifera roscoffensis zvani još i Roskof crv, opisan još davne 1891. godine od strane Ludviga fon Grafa.
Roskof crv naseljava oblasti gde se javljaju česte plime i oseke, kao što su brojne peščane plaže u Francuskoj, Kanalskim ostrvima, Velikoj Britaniji i Portugaliji.
Ono što je karakteristično za ovog crva jeste da svu svoju energiju za život i kretanje dobija fotosintezom koju vrše zelene alge vrste Platymonas convolutae, a koje pak sa ovim crvom žive u simbiozi.

Roskof crvi se mogu videti tokom dana, kada vlada oseka. Tada su grupisani u plitkim neravninama peščanih plaža. Kada padne noć i nadođe plima, crvi se zakopavaju u pesak da ih voda ne bi odnela.

Veličina ovih crva se kreće od 2-4 mm i unutar svake jedinke crva živi oko 40,000 simbiotskih algi.

Kako dolazi do simbioze sa algama?

Kada se Roskof crv izlegne iz jajeta, bezbojan je, tj. bez prisustva algi. Par dana nakon izleganja, crvi dolaze u kontakt sa zelenim algama koje žive u vodi, u njihovoj blizini, i koje crvi jednostavno progutaju. Međutim, te alge ne bivaju svarene već uskladištene u posebna mesta u telu, gde se raspoređuju između drugih ćelija unutar crva, a bliže površini tela i gde nastavljaju da vrše fotosintezu koju su obavljale i dok su živele u vodi.

Tokom ovog procesa simbioze alge sa crvom i same alge trpe određene transformacije svog tela. Tom prilikom zelene alge izgube četiri biča uz pomoć kojih su se kretale, gube ćelijski zid koji je jedna od glavnih osobenosti biljaka, i gube fotoreceptor koji im je u vodi služio da se usmere ka izvoru svetlosti.

Roskof crv bez ove alge ne može da živi, jer mu ona obezbeđuje sve neophodne hranljive materije za život. Međutim, alga bez crva može, i samim tim se nameće pitanje koju ona korist dobija od simbioze, jer na prvi pogled deluje kao da ona postaje talac crva. Roskof crv, za uzvrat, produkuje veliku količinu urinarne kiseline kao proizvod otpadnih materija u organizmu, a kako ta kiselina sadrži dosta azota u sebi koji je algama neophodan za rast i razvoj, otuda korist za alge.

Ko to sada kuva kupus, ah da, to su samo crvi

Druga zanimljiva karakteristika ovih crva jeste da produkuju gas dimetilsulfid čiji miris se može opisati kao miris kuvanog kupusa ili kelja, (kuvana jaja isto tako imaju specifičan miris usled sumpornih jedinjenja, kao kada se prošetate Beogradskim kejom u Novom Sadu, pa vam s vremena na vreme zasuze oči), a sve sa ciljem da odbiju od sebe potencijalne predatore.

Treća karakteristika ovih crva, koja posebno intrigira naučnike, jeste da poseduju neverovatan kapacitet za regeneraciju. Bilo da crvu amputirate glavu ili zadnji deo tela, nakon 20-25 dana regenerisaće svoj mozak i u potpunosti se oporaviti.

Zajedno smo jači

Naposletku četvrta, ne manje zanimljiva, osobina ovih crva jeste da pokazuju socijalno ponašanje.
Hm, ko bi tako nešto očekivao od crva?
Socijalno ponašanje Roskof crva se ispoljava na taj način što dolazi do flokulacije tj. njihovog grupisanja u manje zajednice. Ovo grupisanje crva nastaje kao posledica turbulencije vode. Kada se crvi nalaze u grupi, mnogo se brže i lakše kreću nego kada su sami za sebe, i na taj način se opiru talasima da ih ne odnesu.

a) Grupisanje (flokulacija) crva odmah nakon njigovog intenzivnog mešanja u posudi
b) 40 sekundi kasnije, kada iz grupnog ponašanja prelaze u uobičajeno (slika preuzeta iz Worly et al. 2019)

Kako ovi izuzetni crvi izgledaju uživo možete ih pogledati na snimcima:

Zbog svih ovih specifičnih osobina. Roscof crvi predstavljaju jedan od glavnih model organizama u nauci za izučavanje brojnih pojava i njihovih mehanizama kao što su: regeneracija nervnog sistema i potencijalna primena u medicini, proučavanje socijalnog ponašanja i njegove evolucije, proučavanje dnevno-noćnog ritma, njihovo potencijalno korišćenje u čišćenju oblasti zagađenih nitratima itd.

Zato sledeći put kada budete sedeli na nekoj od plaža i uživali u romantičnom zalasku sunca, a usput osetite miris kuvanog kupusa, nemojte se odmah namrštiti, možda to samo zeleni crvi polako odlaze na svoj zasluženi počinak.

Korišćena literatura:

  1. Bailly, Xavier, Laurent Laguerre, Gaëlle Correc, Sam Dupont, Thomas Kurth, Anja Pfannkuchen, Rolf Entzeroth et al. “The chimerical and multifaceted marine acoel Symsagittifera roscoffensis: from photosymbiosis to brain regeneration.” Frontiers in microbiology 5 (2014): 498.
  2. Worley, Alan, Ana B. Sendova-Franks, and Nigel R. Franks. “Social flocculation in plant–animal worms.” Royal Society open science 6, no. 3 (2019): 181626.

Tekst pripremila: Mariana Seke

 

Mariana Seke

Molekularni biolog i fiziolog. Strastveni ljubitelj prirode, crtanja i naučne fantastike. Članica PSD "Postar" Novi Sad.

Ostavi komentar