O projektu „UPOZNAJTE SVETU FRUŠKU GORU PEŠICE“

„UPOZNAJTE SVETU FRUŠKU GORU PEŠICE“ je dugoročan projekat za sadašnje i buduće generacije planinara. Inicijatori obeležavanja planinarskih staza po Fruškoj gori bili su članovi prvog planinarsko turističkog društva „Fruška gora“ osnovano 12. septembra 1924. godine u Novom Sadu. 

Nastavili su planinari iz PD „Fruškogorski venac“ (1948) iz Novog Sada. 

Tako su nastale tradicionalne planinare – pešačke staze obeležene sa tri položene crte, dve paralelne bele boje, a između njih jedna od šest boja (crvena, plava, žuta, zelena, braon, crna). Planinarski put po grebenu (bilu) Fruške gore bio je obeležen sa standardnom „Knafelčovom“ oznakom (crveni krug sa belim poljem u sredini). Imao je tri ishodišna mesta: iz Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice i Beočina, a protezao se do manastira Đipša. Ove planinarske staze i putevi prvi put su publikovane 1931. godine na turističkoj mapi Fruške gore. 

Izdavač je bilo planinarsko turističko društvo „Fruška gora“ iz Novog Sada.

Kako su godine prolazile na njihovom obeležavanju radili su i članovi drugih planinarskih društava iz Novog Sada i okoline. 

Zaslužni za očuvanje tradicije su: Jan Otto, Milivoj Kiždobranski, Milivoj Nastasić, Milivoj Erdeljan, Željko Fekete, Ilija Petrović, Dr Milan Breberina i … 

Bez onih koji su izletničke staze obeležavali na terenu i ucrtavali ih u karte ove staze ne bi postojale danas. 

Da posetioci nisu obilazili izletnička mesta, manastire, spomenike istorije i kulture staze bi zarasle u korov. 

Svima koji su uložili truda u održavanju obeleženih-markiranih staza na Fruškoj gori, koji su uživali pešačeći njima i onima koji će upoznavati Svetu Frušku goru pešice posvećena je ova tradicionalna akcija pešačenja tim tradicionalnim stazama.

Autori projekta „UPOZNAJTE SVETU FRUŠKU GORU PEŠICE“ su Borivoje Veljković i Dušan Kojičin. Idejno rešenje urađeno je u aprilu 2013. godine. Knjiga je objavljena u novembru 2013. godine u ediciji bedekera. Izdanje na engleskom jeziku objavljeno je u decembru 2014. godine. Izdavač knjige – vodiča „UPOZNAJTE SVETU FRUŠKU GORU PEŠICE“ je DOO „Samarija“ Novi Sad.

Ako želite da upoznate Frušku goru pešačeći po obeleženim planinarskim stazama krenite sa ovim vodičem u džepu. Na Fruškoj gori je obeleženo, ili je u fazi obnove oko 800 km planinarskih puteva i pešačkih staza. Broj tradicionalnih pešačkih staza i njihove trase na Fruškoj gori je od osnivanja do danas delimično promenjen. 

Razlozi za nova rešenja su izgrađeni su asfaltni putevi, promenjene namene terena, pojedine staze su zagrađene, a pojedine zbog nekorišćenja zarasle su i postale neprohodne. U knjizi su opisane i na mapama prikazane 23 planinarske – pešačke staze. 

Identičnim tradicionalnim oznakama (crvena, plava, žuta, zelena, braon, crna) kao na Fruškoj gori obeležene su planinarske staze u: Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i … 

Standardnom oznakom, crveni krug sa belim poljem u sredini („Knafelč“), obeležene su pojedine planinarske staze na Fruškoj gori i planinarske staze na planinama širom Srbije, Crne gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Austrije i ….

Koautor projekta Siniša Petrov, GPS vodič-kartograf, izradio je autorsku mapu u okviru projekta „UPOZNAJTE SVETU FRUŠKU GORU PEŠICE“ na kojoj je prikazano 28 tradicionalnih planinarskih-pešačkih staza. 

Mapa je objavljena u razmeri 1:30000, marta 2019. godine. 

Izdavač mape „UPOZNAJTE SVETU FRUŠKU GORU PEŠICE“ je DOO „Samarija“ Novi Sad, u ediciji planinarsko-turističkih mapa.

Na ovoj mapi su prikazane staze fruškogorske planinarske transverzale, planinarskog maratona i 28 planinarskih staza obeležene različitim bojama. 

Nazivamo ih: plava, crvena, žuta, zelena, braon i crna. 

Obeležene su sa tri vodoravne crte, a između dve bele je boja pomenutih staza. 

Na mestima gde staze počinju i gde se završavaju postavljene su table na kojima su ispisani podaci o stazi: relacija, vreme pešačenja i simbol markacije. 

Većina tih tabli je odnešena. Postavićemo nove.

„Malena je Fruška gora
Al je dika rodu svome“

FRUŠKA GORA je za ljubitelje prirode najdragoceniji ukras ravničarske Vojvodine. Ona je veoma stara gromadna planina, nastala pre oko 300 miliona godina. Prostire se u dve države Srbiji i Hrvatskoj, u dužinu oko 80 km. Greben (bilo) prati pravac istok – zapad, od Slankamena do blizu Vukovara. Čitava fruškogorska oblast zahvata površinu od oko 1.400 km2. Površina obrasla šumom je oko 280 km2. Široka je u centralnom delu 15 km. Najviši vrh je Crveni čot (539m).

Celom svojom severnom stranom kao da zaranja u nemirne tokove Dunava, koji upravo ovde pravi niz rukavaca, poluostrva i ostrva (ada). Svojom južnom padinom spušta se u široku ravnicu Srema, prema reci Savi. Ima vrlo razuđen reljef.

Hidrografski je i bogata i siromašna vodom. Ima 187 izvora i 44 potoka. Izvori su slabog kapaciteta, a potoci su kratki i za vreme toplih letnjih dana skoro presušuju. Ima i nekoliko toplih – termalnih izvora. Pored izvora u banjskim hotelima najtoplija je voda na izvoru, u slobodnom šumskom prostoru, kod manastira Staro Hopovo (+16˚ C).

Prema dugoročnom planu na Fruškoj gori treba da se naprave 18 veštačkih jezera.

Do sada su izgrađena akumulaciona jezera: Šelovrenac kod Krušedola, Međeš kod Šatrinaca, Dobrodol kod Neradina, Kudoš kod Pavlovaca, Rovača kod Jaska, Stejanovci kod Stejanovaca, Mutalj kod Šuljma, Vranjaš i Manđelos kod Manđelosa, Čalma 1 i Čalma 2 kod Čalme, Remeta kod Divoša, Moharač kod Erdevika, Bruje kod Ljube, Sot kod Sota, Borkovačko kod Rume.

Kod manastira Petkovica nalazi se veštačko jezerce koje se snabdeva vodom kroz kanal iz potoka Remeta. Ledinačko jezero, jedino na severnoj padini Fruške gore, formirano je u površinskom kopu kamenoloma „Srebro“ kod Ledinaca. Bilo je jedno od najposećenijih. Posle više godina korišćenja isušeno je. Ponovo se basen puni vodom.Kamenolom je privatizovan i aktiviran.

Planinsko područje se po klimi razlikuje od svoje okoline. Na Fruškoj gori se sukobljavaju zapadna vlažna i istočna suva strujanja i strujanja sa severa i juga. Ova strujanja formiraju srednjeevropsku umereno kontinentalnu klimu. Ovakva klima utiče na razvoj bujnog biljnog sveta. Cela planina je obrasla šumama: bukva, hrast, grab, lipa i bagrem koje su najdominantnije. Delimično se grebenom prostiru i travnate livade.

Na Fruškoj gori nalzi se 17 manastira koji datiraju između XV i XVIII veka: Krušedol, Velika Remeta, Grgeteg, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Vrdnik (Nova Ravanica), Jazak, Mala Remeta, Bešenovo, Rakovac, Beočin, Šišatovac, Petkovica, Kuveždin, Đipša, Berkasovo i Privina glava. Ovoj grupi manastira pridružuju Stari Jazak (manastirište), Sretenjska crkva (bila ženski manastir) u selu Krušedolu, Fenek i Obeda kod Kupinova. Zajedno čine 21 sveti hram.

Zbog svojih prirodnih bogatstava i mnogih spomenika istorije i kulture, na Fruškoj gori 1960. godine proglašen je prvi Nacionalni park (NP) u Srbiji. Površina zaštićenih zona NP je 25.396 hektara, što čini oko 15 % čitavog planinskog prostora.

Posle kratkog upoznavanja sa „Panonskom lepoticom“ odaberite jednu od pešačkih staza i krenite u planinu.

Na Iriškom vencu nalazi se Informacioni centar (IC). U objektu IC postoje:

  • Muzejsko – edukativna sala gde su prikazani preparirani primerci fruškogorske faune u art-eksterijeru prirodnog staništa, flore i muzejskim eksponatima minerala i geološkog sastava Fruške gore i maketom planine
  • Konferencijska sala, suvenirnica i restoran.

Lovište „Vorovo“ nalazi se između Erdevika i Sota u zapadnom delu NP. Služba NP organizuje lov na divljač i posmatranje ptica u staništima pojedinih vrsta.

Stručna služba NP obeležila je informacionim tablama edukativne, turističko-rekreativne i trim staze.

Planinari su na Fruškoj gori obeležili i sledeće staze:

  • Deonica evropskog pešačkog puta E4, crvenim krugom sa žutim poljem u sredini,
  • Fruškogorski planinarski maraton, belim krugom i crvenim srcem u sredini,
  • fruškogorska transverzala, crvenim trouglom sa belim poljem u sredini,
  • Zanatlijski planinarski put, crvenim krugom i belim poljem u sredini
  • Bukovački maraton, spojeni crveni krug i trougao ispod sa belim poljima u sredini,
  • Planinarski put „Sremski front“, crvenim krugom i belim poljem u sredini
  • Staze zdravlja, beli krug a u sredini jedna od četiri boje: Čortanovačka šuma-Kozarica TZ (Crvena), Stražilovo (Zelena), Popovica – „Slavicine staze zdravlja“ (Zelena i Plava), Osovlje (Zelena 1 i 2), Andrevlje (Zelena – Testera – Letenka i Žuta – Stranputica – Letenka), (Plava – Letenka-Grabovac vodopad).

Krenite na Frušku goru sa stihovima Branka Radičevića:

“Ne si breže čudo ti za oko,
ne dižeš se do neba visoko.“

NAPOMENA: Staze u ovom Vodiču poređane su od istoka prema zapadu bez obzira na smer prostiranja. Izaberite stazu one dužine i vremena planiranog za njen obilazak prema vašim fizičkim sposobnostima.

Za predviđenu satnicu prelaska staza planiran je tempo hoda oko 4 km na sat.

Obeležavanje staza je u fazi stalnog obnavljanja.

Pre nego što krenete na planinarenje ili rekreativnu šetnju, prilagodite vašu opremu trenutnim uslovima na planini.

Naučite da koristite kompas i kartu.

Primer u knjizi – vodiču „UPOZNAJTE SVETU FRUŠKU GORU PEŠICE“:
Na mapama sa ucrtanim pešačkim stazama sever je uvek u vrhu strane.
Mape su razmere 1:50000, jedan kilometar staze u prirodi predstavljen je sa dva santimetra trase na karti.
Ekvidistancija, razmak između izohipsi (kriva linija koja spaja sve tačke iste nadmorske visine) je dvadeset metara.
Na ovaj način lako ćete da izračunate koliko je staza strma i koliko još treba da pređete do cilja.

Čuvajmo prirodu!

Novi Sad, 25.07.2020. godine

Autor: Borivoje Veljković

Borivoje Veljkovic

Vodič Planinarskog saveza Srbje i vrhunski sportista Srbije. Boravio na preko 130 planina, popeo se na 52 vrha preko 2000m. Član je "Poštara" od 1971. godine a u svom dugogodišnjem planinarskom stažu bio je i predsednik PSD "Poštar" Novi Sad (1983, 1992-95), predsednik Planinarskog saveza Novog Sada (1984-86) i predsednik Planinarskog saveza Srbije (2002-2009).

Leave a Reply